"Mladi i ljudska prava: BiH između Strasbourga i evropske budućnosti" tema je panel diskusije koju je danas upriličila Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH.

Panel diskusija okupila je neke od najznačajnijih apelanata pred Evropskim sudom za ljudska prava, Dervo Sejdić, Azra Zornić i Jakob Finci, koji su podijelili svoja iskustva u borbi za ljudska prava u BiH.

Projektna koordinatorica Inicijative mladih za ljudska prava Ajna Mešić, kaže da je cilj da poticanjem dijaloga i angažmana u promociji ljudskih prava, studenti političkih nauka i međunarodnih odnosa, kao i predstavnici međunarodne zajednice, panelisti, razgovaraju o značaju presuda, ali i perspektivama mladih.

- Želja nam je da razgovaramo i o budućnosti i ono što mi kao budući donosioci odluka trebamo da radimo. Zato je važno da se upoznamo sa svime što se desilo, posebno kako je došlo do presude koju su apelanti pred Međunarodnim evropskim sudom za ljudska prava u Strasburgu podnijeli i koji su tužili Bosnu i Hercegovinu i njen diskriminatorni ustav i dobili te presude – kazala je.

Odluka suda značajna

Panelisti su istakli da je odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strasbourgu izuzetno značajna, ali su veliki i politički i institucionalni izazovi u implementaciji tih presuda.

Iako je od presude Sejdić i Finci prošlo 15 godina, do danas nije implementirana u BiH.

Zbog toga je Finci izrazio bojazan da danas mladi ne vide veliku perspektivu u BiH, “jer ništa što se ovdje dešava ne daje im nade da će biti bolje, da će biti dobro i da imaju, 'svijetlu budućnost'.

- Žao mi je, dodao je, što sve više i više mladih ide da radi na zapad, 'a mi smo došli u situaciju da na svakom drugom mjestu u Sarajevu ima zalijepljen oglas, 'tražim radnu snagu', i počeli smo da uvozimo radnu snagu i jednostavno da se privikavamo da budemo dio tog velikog svijeta – kazao je Finci.

Nezainteresovanost mladih

Međutim, student Internacionalnog univerziteta u Sarajevu Benjamin Ahmedbegović smatra da je jedan od glavnih problema taj što većina mladih ljudi u BiH ima jako nizak stepen političke pismenosti.

- Ako mi ne razumijemo kako funkcioniše naša država, počevši od lokalnih vlasti, onda ne možemo imati ni formirano kvalitetno mišljenje o nečemu većem, pa samim tim ni o EU – kazao je Ahmedbegović.

- Ono što bih preporučio mladim ljudima koji su ambiciozni, perspektivni, dodao je, je da se uključuju u nevladine organizacije, da budu što aktivniji i da pokušaju što više naučiti o lokalnim politikama – poručio je on.

Stoga, zaključio je, jako je bitno uključivati mlade u diskusije, kako bi razmijenili mišljenja, percepciju o ljudskim pravima, ulasku BiH u EU, a "ulazak u EU je pravi put za nas, to je također i pravi put za BiH".

Događaju su prisustvovali i predstavnici međunarodne zajednice, akademske zajednice, nevladinih organizacija i mladi aktivisti.