Daleki Japan je za većinu evropske pojmove veoma neobična država. 

Ljubaznost na visokom nivou, pravila ponašanja u poslovnom i svakodnevnom svijetu, drugačija su nego na našem kontinentu, a pomalo su i  bizarna.

Ispoljavanje emocija u “zemlji izlazećeg sunca” ravno je skandalu. 

To nije sve. 

Pročitajte japanska svakodnevna pravila ponašanja koja bi prosječnog Evropljanina, da se nađe u Japanu, poprilično sludjela, prenosi cdm.me.

Oslovljavanje 

U Japanu nije dovoljno samo pomenuti nečije ime, a titula "san" nama jeste najpoznatija, ali ne i jedina koja postoji. Evo još nekih sufiksa:

"kun" – malo manje formalan izraz od "san", a moglo bi da se prevede kao "prijatelj", . 

"chan" – u pitanju je deminutiv koji se mahom odnosi na djecu, ženske članove porodice, dečka/djevojku i bliske prijatelje.

"sama" – verzija kojom se iskazuje najviše poštovanja, a koristilo se prilikom obraćanja gospodarima ili božanstvima. Danas se koristi za izražavanje sarkazma. 

"senpai" – za obraćanje starijim kolegama ili školskim drugovima.

"sensei" – koristi se za obraćanje profesorima, doktorima, naučnicima, političarima i drugim autoritetima. 

"shi" – prilikom pisanja zvaničnih tekstova.

Razmjena vizitki 

Postoji čitav ritual kada sa drugom osobom razmjenjujete vizit-karte, a njena glavna strana treba da bude na vrhu. Ponudite je sa obje ruke, a ako je ta osoba višeg ranga, vašu vizitku stavite ispod nivoa njene. Obavezno se poklonite u znak poštovanja.

Ponašanje u liftu

Ukoliko ste u punom liftu prvi pritisnuli dugme za željeni sprat, smatra se da ste vi “kapetan lifta” i treba da stojite pored ploče sa dugmićima. Moraćete da držite vrata sve dok svi ne uđu i tako na svakom spratu. 

Ponašanje u metrou

Razgovor se smatra nepodobnim, pa čak i preko telefona, a ne smijete ni da zurite u druge ljude. Nije obavezno ustajanje starijim osobama, pa čak ni u situacijama kada se muče prilikom stajanja. Oni posjeduju zasebna sjedišta, baš kao i trudnice i osobe sa hendikepom, a na njihova mjesta ne smijete da sjednete “ni u ludilu”.

Dodirivanje

U Japanu se smatra nepristojnim da gledate druge u oči, a kamoli da ih dodirnete. Poljupci u javnosti takođe nisu poželjni, a čak su bili i zabranjeni prije 1945. godine.

Cirkanje 

Kada Japanci piju, rastura se socijalna hijerarhija. Profesor pije sa učenicima, gazda sa zaposlenima, a karaoke su omiljena zanimacija pijanih Japanaca. Kada se otrijezne ponašaju se kao da se ništa nije dogodilo. 

Odnos prema novcu

Sramota ih je da se razmeću i pokazuju novac u javnosti, pa ih zato čuvaju u kovertama. To ne morate da radite u supermarketima, ali zato prodavcu ne smijete da novac pružite u ruke već treba da ga stavite na tacnu predviđenu za to.

Pokloni 

Japanci pridaju dosta značaja davanju poklona, a postoje dvije "sezone" za to: o-chugen (ljeti) i o-seibo (zimi). Za razliku od nas oni ne otvaraju poklone sve odjednom da eventualno nekoga ne bi osramotili ako je njegov poklon skromniji od drugih.

Četiri vrste naklona 

– naklon od 15 stepeni: za ljude jednakog poslovnog ili socijalnog ranga.

– naklon od 45 posto: prilikom izvinjenja ili kada upoznajete cara.