Ove nedjelje, 18. septembra, na Novoj BH počinje s prikazivanjem osma sezona emisije “Nikad nije kasno”, šou koji je odavno osvojio srca gledalaca, ali i učesnika.

Idejni tvorac i čovjek koji uspješno predvodi ovaj jedinstveni format emisije jeste svima dobro znani producent Žika Jakšić (58). On je u velikom intervjuu za “Dnevni avaz” govorio o “Nikad nije kasno”, kako on gleda na šou nakon sedam godina, modernom načinu života, rijaliti programima, ali i privatnom životu.

Nema ludiranja

- Što se tiče pravila takmičenja, nema razloga da mijenjamo nešto što je skoro dovedeno do savršenstva. Nema nikakvih noviteta u tom smislu, a pjesme su nove, novi takmičari, nove sudbine, nove priče, onako, jedan, da tako kažem, novi duh. Ja ovu emisiju volim, iskreno. Pravio sam je za sebe pa se igrom slučaja ona dopala širokom auditoriju. Uživam, ja jedva čekam, meni je ljepše da odem na snimanje nego da me neko zovne bilo gdje, na neku zabavu, večeru ili bilo kakav događaj. Vjerujte mi, ja s većom radošću idem na snimanje. To je moje uživanje – kazao nam je Jakšić.

Snimanja mu zbog toga nikada ne legnu teško ili naporno.

- Ja sam radostan, ushićen, a jedva čekam da uđem u studio i da krene uvodna špica, da uđem u tu neku čudnu energiju jer tu cijeli studio diše kao jedan – i publika, i kandidati, i mi, žiri. I to je stvarno jedna emisija… Ja sam dugo na televiziji, ali taj osjećaj nisam doživio, izuzev u toj emisiji. To je totalno druga atmosfera, druga energija, a bio sam na hiljadu drugih snimanja – istakao je Jakšić.

Smatra da “Nikad nije kasno” je iskrena emisija, koja ima “neku časnu formu”.

- Nema previše ludiranja, sad sve emisije rade na sistemu napraviš neki cirkus. Ova emisija ima svoj i početak i kraj, ima neku svoju časnu notu. Ljudi to gledaju s osmijehom, nema neke drame, nema nekog adrenalina, nekog naboja, nego je prosto jedna lijepa porodična emisija, koju ljudi kad odgledaju, s osmijehom idu u krevet. Bez nekih negativnih razmišljanja – rekao je Jakšić.

Otkrio nam je šta kandidatima pred snimanje, posebno u prvim krugovima šoua, govori.

- Oni budu po tremom, jer to je jedna nova dimenzija za njih. Prvo što im kažem jeste: “Ljudi, samo jednu stvar, mi nismo došli ovdje da se takmičimo, mi smo došli da se igramo. Nemojte da se opterećujete šta ćete, kako ćete, izađite na scenu, pjevajte iz srca, publika će da vas prihvati. Prosto shvatite to kao jednu igru, došli smo zajedno svi da se igramo.” I tako, na taj način, prosto razbijem tu tremu nekog takmičenja, rivalstva, tako da se oni vrlo brzo i sprijatelje… Ja sam ponosan na to što sebe međusobno uopšte ne doživljavaju kao neke rivale, nego, naprotiv, kao prijatelje koji su došli da se igraju – ispričao nam je Jakšić.

Kao što je i sam rekao, već dugo je dio javne scene i televizijskog svijeta. A koliko se ono mijenjalo kroz godine…

- Televizija se mijenja zato što se mijenja i publika. Prosto stiže s godinama, neki ljudi koji su prije 20 godina imali, ne znam, 50, sad imaju 70. Stiže mlada publika, koja ima totalno druge zahtjeve, koji život provode pored telefona i gdje ne zalaze puno u suštinu, navikli su na brze događaje, brze promjene, navikli su taj adrenalin…. I u tom smislu ta se publika mijenja, prosto, to je prirodno. E sad, u skladu s tim, i mnoge televizije i emisije prihvataju taj način. Ja to zovem ''brza igra'', i da idu na tu formu, hajde da kažem, blesavljenja, šokiranja publike – istakao je Jakšić.

Nivo svijesti

U okviru toga spadaju i rijaliti programi.

- Sad je interesantno gledati kako se ljudi svađaju na televiziji, da ne pominjem rijaliti programe, to je jedna totalna demonstracija kiča, nemorala, bluda, nečasnosti, ili demonstracija propagiranja jednog neprimjerenog ponašanja. To je linija manjeg otpora, jer je mnogo lakše napraviti takvu emisiju nego napraviti časnu emisiju, koja ima svoj smisao, koja ima časnu i lijepu formu za gledanje. I jedno i drugo ljudi gledaju, znate. Kao što u filmskoj industriji, vi imate neku romansu, dramu, istorijski film, akcioni, ali imate i horor filmove. Pa i horor filmove neko gleda, razumijete. I to je taj adrenalin, koji kao stimulans se javlja i takve je emisije lakše napraviti. Eto, mi živimo u takvom svijetu – smatra Jakšić.

Istakao je svoj ponos zbog emisije “Nikad nije kasno” koju su ljudi prepoznali i drugačiju energiju koju nudi.

- Umjesto adrenalina, gledajući tu emisiju, luči se seratonin, endrofin, to su neki hormoni sreće, i u tom smislu smo mi mnogo bliže Bogu, nego ovi drugi. Za to bi trebala jedna dublja psihološka i psihijatrijska analiza da bismo mi to objasnili zašto publika gleda rijalitije. Narod gleda sve, narod ide u cirkus, mi idemo, vodimo djecu u cirkus, dođu neki klovnovi, tigrovi, oni bljuju vatru, to je isto narodu interesantno. Te emisije nose elemente tog cirkusa. A narod voli gledati cirkus. Najgore što su te ''mirne'' emisije, u ovom svijetu koji je vrlo dinamičan, možda nekom dosadne za gledanje. Zato što nema nivo svijesti da razumije o čemu se radi. Neće uopšte da zalazi u suštinu nečega, nego gleda sve površno. Zašto gledaju rijaliti? Gledaju zato što je to cirkus – kazao je poznati producent.

Potom je naš razgovor krenuo u smjeru mijenjanja svijeta, kao što su “Indexi” davno opjevali u numeri “Da sam ja netko”.

- Kad bih ja nešto mogao, kad bih ja imao neku moć veliku, ja bih učinio da svi ljudi budu sretni i zadovoljni. Da nema rata, da nema siromašnih. Ali ja nisam taj moćnik. Ali u mom domenu, u nekom malom krugu, trudim se da ljudi oko mene budu sretni i da širim taj neki pozitivni duh i pozitivne misli – naglasio je Jakšić.

Čudo neviđeno

Na naše pitanje bi li išta mijenjao iz svoje prošlosti, Jakšić je konkretno odgovorio:

- Ne bih ništa mijenjao, ja sam zadovoljan čovjek. Ja sam sve svoje snove ispunio, Bog mi je dao više nego što sam ikad zamišljao. Tako da sam apsolutno ispunjen i zadovoljan svojim životom. Razumijem svoj život, i sve što mi se dešavalo, i dobro i loše, to je moj život i zbog toga se sad nalazim na tom mjestu. Bilo šta kad biste izostavili iz tog života, mi danas ne bismo pričali, sigurno. Ne kažem da bi mi bilo bolje ili gore, ali znam sigurno da ne bismo razgovarali danas.

Kao neko ko je prisutan na javnoj sceni vrlo je svjestan da biti dijelom nje podrazumijeva i zadiranje u privatnost, barem u današnjim vremenima. A Žika Jakšić nije oduševljen time.

- Smeta mi što teže zadržavam privatnost. Ja ne volim da vidim svoju glavu u novinama, jer ispod se uvijek zakače na neke gluposti, daju neke poluinformacije, bombastični naslovi koji nemaju veze ni s istinom, i ti neki isprazni tekstovi… To rade neki novinari... Meni smeta zato što suštinski se radi o nekim poluistinama. I sam cilj ne razumijem, nije bitno kako nešto piše, nego zašto je to napisano, s kojim ciljem. E, taj cilj je ustvari problem. I zato mi to smeta - kroz smijeh nam je rekao Jakšić.

Priznao nam je da čak ni ne gleda svoju emisiju.

- Televiziju ne gledam, ni svoju emisiju ne gledam. Nju doživim tamo na snimanju i meni je taj doživljaj nezamjenjiv. TV ne gledam jer ne znam šta bih tu mogao da naučim. Nema puno poučnih sadržaja. Gledam nešto ako ima dobru poruku, ako ima časnu neku formu. Neću da gledam film zato što se tamo neki ubijaju, jure se autima, bombe, ratovi… Koja je tu pouka? Ništa… To sam prerastao jer sam odrastao. Mijenjamo se, mijenjamo svoje stavove, ja ne razmišljam isto sad i prije pet ili deset godina. To je sazrijevanje. Imam 58 godina, izbrusilo se, neki stavovi su kod mene izbrusili, nešto se iskristalizovalo. Nešto što mi nije bilo jasno postalo mi je jasno i gledam drugim očima. Ima nekih koji u jednom periodu života stanu i tu ostanu. Bez ikakvog napretka, ali šta da radimo – zaključio je Jakšić.

Samo rejting

- Samo hoću da kažem da svi ljudi koji se bave televizijom i mediji… S jedne strane su gledanost, tiraži i sve ostalo, ali, s druge strane, moraju svi da shvate da u toj trci za materijalnim dobitkom svako od nas koji se bavi tim poslom nosi veliku društvenu odgovornost. I neki ljudi se prosto pogube i zaborave na taj važan segment i onda krenu onom drugom stranom. Samo rejting. Tako da je odgovornost i na njima. Ne možete vi pustiti to tek tako pa da narod odlučuje. Mi moramo da im damo nešto što nosi neku dobru poruku. To je društvena odgovornost o kojoj moramo voditi računa. Ali očigledno je da ne vodi, vode se samo materijalnim parametrima. Šta god da radiš, rejting je najvažniji – rekao je Jakšić.

Educiram sam sebe

- Nekad, rijetko, pogledam nešto na TV-u. Ja sam više na kompjuteru, tu vrijeme provodim, crpim neka znanja, to što mene interesuje. Kad kažem na kompjuteru, ne govorim o Facebooku i društvenim mrežama, nego, eto, ima hiljadu pametnih stvari da se nađe, prosto se informišem. Edukujem sam sebe – istakao je Jakšić.

Nije bitno postati zvijezda

Jakšić ne misli da šou “Nikad nije kasno” daje učesnicima neku novu nadu.

- Mladi takmičari u svojoj glavi imaju da kad dođu na takmičenje da će sutradan postati neke velike zvijezde, da ne navodim bilo koga. A ovi ljudi… to je više neka potvrda, neko zadovoljstvo, jer to su ljudi koji su pjevali, većina njih su bili profesionalni pjevači, profesionalno su radili taj posao, ali nisu dotakli to nebo u smislu neke popularnosti. Zato mislim da to nije nada. Oni ne dolaze tu s ciljem da bi postali zvijezde, više je to zadovoljstvo što izađu tu na scenu, što vidi cijeli svijet da oni lijepo pjevaju. Pa sutradan kad se vrate u svoja mjesta, i to njihovo okruženje nekako počne drugačije da ih gleda, s odobravanjem – iskren je Jakšić.