Na današnji dan prije 30 godina, 13. maja 1990. godine, na stadionu Maksimir u Zagrebu tada 21-godišnji kapitan Dinama Zvonimir Boban koljenom je udario milicionera stanice Dubrava Refika Ahmetovića prije početka meča Dinamo - Crvena zvezda i samo začinio krvavi pir navijača.
- Reagovao sam na jednu veliku nepravdu koja je bila toliko očita da jednostavno čovjek s minimalnim dignitetom i nacionalnim ponosom, ali i čovjek koji ima osećaj za minimalnu pravdu, ne može ostati miran, rekao je Boban za švicarske medije.
Krvavi prekida utakmice najavio je raspad bivše SFRJ.
- U toj situaciji čovjek jednostavno ne može ne reagovati. Kasnije sam bio isprovociran. Da, psovao sam, svašta vikao milicionerima i bilo je s moje strane dosta provokacija prije nego što me milicioner udario. Ali, onda sam mu ja vratio. To je bio ustanak svih, ali ja sam bio Dinamova desetka - pojasnio je Boban.
Boban danas ne želi sebe predstavljati kao heroja.
- Sjećam se toga s ponosom, što sam bio dio te priče, zajedno s Bojsima i hrvatskim narodom. Bila je to čista smišljena provokacija. Uvukli smo se u nju, ali dobro je da jesmo. Jer to je dovelo do stvaranja naše države. Ja nikada nisam htio ulogu heroja, heroji su ratnici koji su iznijli teret i stvorili Hrvatsku. Zbog jednog udarca milicionera ja nisam heroj. Da, reskirao sam karijeru, ali i drugi su reskirali i karijeru i život - rekao je Boban, koji je zbog udarca milicionera dobio suspenziju od devet mjeseci.
Njegov potez bio usmjeren protiv režima i ugnjetavanja.
- To je bio potez za slobodu. Režim nas je godinama gazio, a mi smo bili mladi i borili smo se za svoje ideale. Ljudi govore: 'Boban je udario policajca', ali to je izvučeno iz konteksta. Policajac je tukao mladog dečka i ja to nisam mogao da gledam. Od tada se nikada nisam potukao - objasnio je bivši as Dinama
