Legendarni Blaž Baka Slišković u razgovoru za Zadarski.hr govorio je o porodičnoj tragediji, gorčini prema Štimcu i Grgiću, i odnosu s Mamićem:
- Hajduku sam prorekao 20 godina bez titule...
LEGENDE
Dedo je bio u HSS-u. Mome ćaći pravo je ime bilo Vlatko. I Vlatko Maček je iz Zagreba poslo izaslanika da bude kum mom ocu kad se rodio. Imo sam i strica Stjepana. E, njemu je Stjepan Radić poslo izaslanika da mu bude kum. Utjecajan je bio dedo.
Blaž Slišković. Arhiva
Legendarni Blaž Baka Slišković u razgovoru za Zadarski.hr govorio je o porodičnoj tragediji, gorčini prema Štimcu i Grgiću, i odnosu s Mamićem:
- Hajduku sam prorekao 20 godina bez titule...
Da Baka nije mora otić po unuka na trening i sad bismo mi divanili. Sve je rekao jedan čovjek: U balunu su samo dva doktora i oba su nosila bradu - doktor Baka i doktor Sokrates (Socrates). Samo šta su Sokratesu dali i diplomu.
- Nekad sam sanjo da ću bit vozač formule jedan. Ko Emerson Fitipaldi (Fittipaldi) što je bio. Onaj Brazilac. Uzeo bih ključeve tatina peugeota 504 i napravio nekoliko krugova po Mostaru maštajući da sam u bolidu. Momčić ja bio...
Pušiš li puno?
- Kutiju dnevno. Il’ malo više, ovisi kakav ti je dan. Čim nemaš obaveza ili piješ kafu, odmah pališ cigaru. I ako si nešto nervozan. Čim se može pušit, onda mi je intervju OK.
Jesi li više pušipa dok si igra?
- Jesam, al’ ne više od dvije kutije. A novinarima nikad dosta, pa napišu - četri kutije. Nema u svijetu sportista da može tolko popušit. Ako kažeš da si popio dva pića, oni ti stave deset! Generalno, ne samo meni. Jednom u Tempu moja velika slika preko cijele prve stranice. I piše: “Bolji sam od Maradone i Platinija.
A šta si ti zapravo rekao?
- To ima dalje u tekstu unutra. Ja se šalio da sam u duši bolji, kao čovjek. Razumiješ, zezo se, al’ oni u naslov stavili senzaciju. Da se bolje proda.
Šta si pušio?
- Sarajevski Marlboro. Meko pakovanje. Najbolja cigara u svijetu što je bila. Išao sam ja i vani, al’ nikad mi na pamet nije palo da kupim Chesterfield, Kent il’ neke druge. Vazda Marlboro.
Je l’ ti smetalo u igri?
- Odakle ja znam?! Počeo sam pušiti sa 16,5 godina i ja ne znam kako je igrat bez cigare. Da sam ja presto pušit, možda bi i skonto smeta li il’ ne smeta. Vidio bi ima li razlike. Vako, meni se čini da nema. Jer ja nisam povraćo il’ da mi je neka muka bila, ja tih posljedica nisam imao.
Ali, sezonu triba fizički izdržat...
- Ja bi se dobro pripremio prije sezone. Evo ti primjer: od pet Turnira Marjan koje sam igro, ja sam četri puta proglašen najboljim. A to se igralo pred sezonu. Znaš kako je u Splitu, ima još ljeta, izlaziš, sunčaš se, ideš na plažu. I potroši se snaga. A da si neđe u Sibiru, ti ne bi mogo tako izlazit, pa bi snage ostalo.
Jesu li tvoji sadili duvan?
- Jok! Čok mi je s Trna. Porijeklo. Pokraj Širokog. Dedo Blaž bavio se poljoprivredom, ali više vinom. Čak je i rođeni Mostarac, ko će tada dat rodilišta na Širokom. U Mostaru školu završio. Bio predsjednik Zrinjskog pred Drugi rat. Bavio se ugostiteljstvom: Imao veliki podrum, dvije, tri gostione, radio vino. Ima i danas kuća đe je vinarija bila.
Kako mu je išlo?
- Obogatio se, počeo kupovat zemlju i kuće. Imao je sedam-osam kuća u Mostaru, pa dvije-tri kafane, a najpoznatije je bilo čuveno “Jagnje”.
Je li istina da si tražio djedovinu za ostanak u Veležu?
- Ma kakvi! Nisi to mogao ni tražit, to je državno bilo, a ne Veležovo. To je neko htio ocrnit moj odlazak u Split pa izmislio. Kao, tražio Baka previše, “Jagnje” i sve ostalo, pa kad mu, ko fol, nisu dali, on otišo. Niđe veze!
I šta bi s djdon Blažom?
- Dedo je bio u HSS-u. Mome ćaći pravo je ime bilo Vlatko. I Vlatko Maček je iz Zagreba poslo izaslanika da bude kum mom ocu kad se rodio. Imo sam i strica Stjepana. E, njemu je Stjepan Radić poslo izaslanika da mu bude kum. Utjecajan je bio dedo.
A poslije rat?
- Hm… Ustaše ga odvele u Jasenovac krajem 1944. ili početkom 1945. godine, prije samog oslobođenja Mostara. A Mostar oslobođen 14. februara. Na Valentinovo! Vlakom su ga odveli i nikad nismo doznali njegovu sudbinu. Kući se vratio nije. Navodno je u Jasenovac stigo i navodno je tamo bio ubijen. Postojale su priče da je babi prije odvođenja rekao đe su pare i komu se treba obratit - jer su njega prije i zatvorili u Mostaru - nekom mašinovođi koji će vozit vlak za Jasenovac. Baba je kasnije pričala da je pare predala tom mašinovođi, da on u sjevernoj Bosni, nadomak Jasenovca, vlak zaustavi i da njih par iskoči vani. Šta je stvarno sa tim bilo i kako se odigralo - niko živ ne zna ni dan danas. Baba je živjela još 25 godina i vazda ga tražila. Nikad jednog spisa našla nije.
Kompletan intervju pročitajte ovdje.
No izdvojili smo još jedan dio:
- Skočio sam jednom i sa Starog mosta.
Čuj?! Laste il’ na noge?
- Na noge. Trebao si ti nekad raji dokazat da si zreo za svijet odraslih. Popeo se preko ograde, skočio dolje i dokazo… I kupo sam se u Neretvi, tu dolje na ušću Rodobolje. A i kuća mi je blizu.