Kada je Bakir Izetbegović nedavno izjavio da Bošnjaci imaju svoj nacionalni program, a koji se sastoji od tri riječi – “država Bosna i Hercegovina“ – dok se u operativnom kontekstu taj epohalni Izetbegovićev program za Bošnjake implementira tako “što će se protivnici Bosne umoriti”, aludirajući očigledno na srpski i hrvatski faktor u BiH, nisam mogao da se ne upitam šta to uopšte znači u političkom, filozofskom i državotvornom smislu, piše Omer Čevra u svojoj kolumni na portalu Narod.ba
.
Temeljiti nacionalni program najbrojnijeg naroda u ovoj zemlji, koji je dao preko 200 hiljada žrtava i dva miliona prognanih u borbi za nezavisnost, na tako simplificiranoj, bezidejnoj, malograđanskoj i mistificiranoj retorici – “oni će se umoriti”- kao idejno rješenje za budućnost u miru i prosperitetu, u Evropskoj uniji i NATO Savezu, dolazeći iz usta prvog u Bošnjaka, ne samo da je uvreda za sve one koji su krvlju i progonom platili cijenu da bi država uopšte ostala u ovim okvirima, nego je strašni poraz i poniženje za cijeli bošnjački narod u BiH i van njenih granica!
Izgovoriti takav diletantizam i to prezentirati kao nacionalni program Bošnjaka, pokazatelj je da Izetbegoviću, kao i SDA-u općenito, apsolutno nije stalo do ove države ni do Bošnjaka, ni do bilo čega što je izvan njihovih “minder” interesa od Baščaršije do SCC-a. Treba postaviti objektivno pitanje, ko je uopšte dao pravo Izetbegoviću da iznosi nacionalni program Bošnjaka? Gdje je taj program usaglašen i ko stoji iza njega? Kakva je samo to državotvorna genijalnost koja nacionalni program jednog naroda uspostavlja na filozofiji da će se “oni umoriti”? Takva utopistička i avanturistička, potpuno i ničim utemljena kvazi-filozofska, ako je možemo uopšte nazvati politika, pokazuje pravo lice i neodgovornost Izetbegovića, te će nažalost, ne dese li se velike promjene na političkoj sceni unutar najbrojnijeg korupsa, kad-tad doći na višestruku naplatu Bošnjacima, ali i Bosni i Hercegovini!
Postavlja se hiljadu pitanja. Prvo, na čemu se temelji pretpostavka da će se oni umoriti, da li će se “oni” umoriti i zašto bi se to umorili? Drugo, ako će se umoriti, kada će se umoriti i kakvi će biti rezultati “njihovog” zamora? Šta to treba da se desi?
Je li neko stvarno misli da će jednog dana, lijepe 2039. godine dva konstitutivna naroda, odnosno srpski i hrvatski narod izaći i reći, karikiram – “uredu, evo mi vama Bošnjacima dajemo državu, mi smo se umorili više, evo vi upravljajte svim procesima, mi ćemo zaboraviti da imamo Ustav i Vašingtonski sporazum koje je potpisao rahmetli Alija Izetbegović, odričemo se naših Ustavom datih prava, izvolite Bakire, mi protivnici Bosne smo se zaista umorili, upravu si bio, Bosna je Vaša, a mi ćemo tu biti, pa ako se vi Bošnjaci odlučite da nam nešto date, dobro nam bilo”.
Jeli neko stvarno u zdravom umu misli da će se tako nešto desiti, jer to najavljuje Bakir kao produkt njegove nacionalne strategije? Pa naravno da se to nikada neće desiti! Hrvati su ušli u Evropsku uniju i tamo se bore za svoje interese, Srbija nam bježi 10 godina u evropskim integracijama, Vučić i Dodik otvoreno najavljuju neku vrstu novog Memoranduma, a nama Bošnjacima se prodaje demagogija da će se “oni umoriti”. Nikad se oni umoriti neće, a takav naivni zanos bi nas Bošnjake mogao vrlo mnogo koštati!
Ali, meni je jasno zašto Izetbegović tako priča. Možda Izetbegovići i Zvizdići, takozvana begovska i mladomuslimanska elita i njihovi arapski donatori imaju vremena i finansijskog prostora da čekaju stotinu godina “da se protivnici Bosne umore”, pa im bh. politički haos, socioekonomska propast, nezaposlenost i zvanično najveće siromaštvo u Evropi, uopšte ne smeta. Mogu oni.
Međutim, građani nemaju više vremena za takve avanturizme. Građani zahtjevaju rješenje, iznalazak političkog modaliteta koji će konačno zadovoljiti sve tri strane, a to je moguće samo uz hrabre odluke i gorke pilule. To je jedini realni put. Nemaju dakle građani vremena da čekaju nečiji umor da bi im tek tada država omogućila normalan životni standard.
Svako može sjediti na sećiji i govoriti “ja nisam optimista da će doći do rješenja”. Kakva je to nauka i politika? Bosna i Hercegovina, ali prvenstveno Bošnjaci, političko Sarajevo, moraju na sljedećim izborima iznijedriti lidera koji će državi ponuditi politiku “glavnog grada”, a ne politiku “Starog Grada”. Ovoj zemlji je potrebno demokratsko društvo i stvaranje pravne države, a ne nečiji “umor” i “minder” odluke nekolicine rođaka okupljenih oko sofre, gdje se kalkuliše koga će se sutra uhapsiti i reketirati preko uspostavljenog para-sistema, kao što je sada slučaj.
Program Bošnjaka
BiH mora da iznese lidera koji će ponuditi istinski i precizni nacionalni program Bošnjaka, te riješiti najbitnije pitanje – bošnjačko pitanje – a rješavanje bošnjačkog pitanja znači ponuditi realan modalitet ustavnog uređenja koji je prihvatljiv Bošnjacima, a koji bi srpski i hrvatski faktor okrenuo prema Sarajevu, a ne ih gurao u zagrljaj Beogradu i Zagrebu.
Samo na taj način se može riješiti Bosna i Hercegovina, a nikako politikom i retorikom, te praznim nacionalnim programom koji se bazira na neutemljenoj želji “da će se oni umoriti”, kakav nam godinama nudi SDA!
