Rasprava u Evropskom parlamentu o predloženoj rezoluciji o Bosni i Hercegovini pokazala je dvije stvari. S jedne strane, Evropska unija hoće sasvim konkretne, sveobuhvatne reforme koje za cilj imaju poboljšanje života svakog građanina BiH.
S druge strane, priča o federalizaciji BiH je nestala. O njoj je bilo riječi u nekim ranijim rezolucijama. Toga sada više nema. EU očekuje jedinstvenu, cjelovitu i funkcionalnu BiH. To je vrlo važno – kaže poslanik Evropskog parlamenta Jasenko Selimović.
I on je učestvovao u diskusiji o BiH, koja je održana na plenarnom zasjedanju u Strazburu. U svom govoru istakao je i da stanje u BiH nije tako crno, kako se često nastoji predstaviti.
Tekst rezolucije EP-a o BiH bit će, planirano je u Strazburu, usvojen danas.
- Dakle, ideja nekakve federalizacije je propala i to je dobro. A dobro je i da se u prijedlogu rezolucije navodi puno stvari koje Unija očekuje od BiH. Radi se o istinskim reformama kojih nema ili su urađene vrlo sporo i nisu završene.
Posebno se ističu poboljšanje stanja vladavine prava, depolitizacija sudstva, završetak reforme javne uprave... Jednom riječju, reforme koje daju efikasniju upravu i osiguravaju bolji život građana – pojašnjava Selimović.
On prenosi da se u evropskim institucijama upravo o tim promjenama puno govori.
Selimović kaže da su u Briselu i Strazburu začuđeni da vlast, toliko mjeseci nakon izbora, nije konstituirana na svim nivoima. Ističe da se taj proces mora završiti u najkraćem mogućem roku.
- To se, ustvari, moralo već desiti. Rezolucija ističe jaku zabrinutost zbog toga i hoće da što prije vidi formirane organe vlasti. Nama to treba da bi se počele provoditi reforme.
Onda, presuda u slučaju ''Sejdić – Finci'' vrlo je naglašena. Očekujemo da se ona konačno provede. Daljnje čekanje nije prihvatljivo.
U cjelini, BiH mora ići brže. Ako su reforme bile usporene zbog izbora, oni su sada iza nas i moraju se početi sasvim konkretno realizirati – ističe naš sagovornik.
Upitan zašto se i u Briselu i u Strazburu sve glasnije upozorava da je ovo „kritična godina za BiH“, on objašnjava da se u institucijama EU očekuje niz koraka koje BiH treba uraditi, da bi i Unija mogla uraditi svoj dio posla.
- Ako se dovoljno dobro provedu neophodne reforme i odgovori na dodatna pitanja, vlast na svim nivoima formira se bez kašnjenja i blokada, onda postoji šansa da EU napravi iskorak ka BiH i njenom daljnjem putu ka članstvu u toj instituciji. No, preduvjet za to su reforme, a to je ključ koji je u vašim rukama, odnosno u rukama izabranih zvaničnika.
I zna se tačno šta se traži i šta treba uraditi. Ako toga bude, Unija će onda moći napraviti korak ka BiH. Sve je do vas sada – ističe Selimović.
Precizira i da će jedan od posebnih fokusa Brisela biti borba protiv korupcije.
- Insistirat će se na depolitizaciji cijelog sudskog aparata koji će onda raditi po zakonu, a ne političkim diktatima i donositi presude koje će se izvršavati. Praksa da se godinama čeka na presude, koje se onda ne provode, mora prestati – posebno naglašava Selimović.
