Marko Kalajanović, bariton, prvak opere Narodnog pozorišta Sarajevo, završio je diplomske i specijalističke akademske studije iz oblasti solo pjevanja na „Akademiji lepih umetnosti“ u Beogradu , u klasi profesorice Radmile Bakočević.

Nastupao je tumačeći prve baritonske uloge u Narodnom pozorištu u Beogradu, pa u Novom Sadu, Zagrebu, Mariboru, Podgorici, onda mu se „desilo“ Sarajevo prije trinaest godina.

Otići u svijet

A, prije nekoliko mjeseci, zajedno sa sarajevskim kompozitorom, muzičarom, svestranim umjetnikom Ammarom Jažićem, a na ideju Mirsada Ibrića desio mu se i projekt snimanje sevdalinki i šumadijskih pjesama na do sada neviđen način.

Marko kao bariton snimio je „Žute dunje“, „Emina“,“Snijeg pade na behar i voće“, „Omer beže“,“Da sam ptica“, kao i tri pjesme iz Šumadije „Polomiću čaše od kristala“,“Devojka iz grada“i „Moravsko predvečerje.

- Prije svega to je za mene jedan veliki izazov, ili bolje rečeno to je kada se gleda sa strane jedan spoj nespojivog. Ali, kako je rad na ovom materijalu odmicao, sada to više ne mogu da kažem da je spoj nespojivog. Sada je to jedan veliki izazov, i za sve je to veoma bitno znanje i jednog i drugog. Kako poznavanje šumadijskog stila pjevanja, isto tako i sevdalinke, a s druge strane poznavanje operske tehnike da se ona u tim pjesmama koristi, tako da ne smeta. Da ne zvuči kao operska arija, već da zvuči baš u stilu i maniru kako bi to trebalo da bude. Ono što je u toj priči meni najdraže je to što sam ja odrastao i rodio se u Šumadiji, odrastao na toj pjesmi, a opet, s druge strane, evo već 13 godina radim u Sarajevu, pa sam skoro trećinu svog života proveo uz sevdah. I, onda sam nekako ovaj cijeli projekt doživio kao svojevrsni most između svoje tradicije iz koje sam potekao i tradicije koja me prigrlila i grli evo već punih trinaest godina – govori Marko.

Rekli ste da ste 13 godina u Sarajevu.

- Kada sam započeo svoju umjetničku karijeru prije 19 godina, sam sebi sam dao zadatak da odem negdje u svijet, ali prije toga želim da prođem kroz svoj dom i svoje dvorište. Kako sam se rodio u zemlji koja se zvala Jugoslavija, za mene dom i dvorište nije bila samo Srbija, već su to bili i BiH, Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Crna Gora. Moja želja se u potpunosti ostvarila, jer sam nastupao u svim opernim kućama tih zemalja, a u skladu s tim tako sam došao i u Sarajevo. Ako se dobro sjećam 2006. godine razbolio se Pavaroti (pavarotti), a svi znamo da je on ostavio jedan veliki legat u Mostaru, izgradivši Pavaroti centar za mlade naraštaje BiH i. I tada se rodila neka ideja u meni da mu se odužimo, da se uradi jedan koncert. I tada sam onako naivno okrenuo broj kancelarije Pavaroti centra u Mostaru, predložio ideju, da oni okupe svoje umjetnike, da snimimo jedan zajednički CD i da mu to pošaljemo u bolnicu s jednim prikladnim pismom. Tadašnja direktorica tog centra je s ogromnom radošću prihvatila taj projekt, onda sam došao u Mostar i sve to snimili. S obzirom da je taj materijal bio jako dobar, ta ista direktorica je došla na ideju da taj isti materijal pošaljemo za Sarajevsku zimu za 2007. godinu. Sve je to jako, jako dobro prošlo, i u meni se rodi ideja dok sam boravio u Sarajevu, da se javim direkciji opere u Sarajevu i izrazio želju da se prijavim za audiciju.

Zazvonio telefon

Koliko ste tada imali godina?

- Ja sam tada imao 23 godine i rekli su mi da sam malo mlad, pa su mi rekli, ako nam zatrebate, mi ćemo Vas zvati. Godine 2008. direktorica Opere Narodnog pozorišta u Sarajevu, primadona Amila Bakšić me pozvala i pitala me da li još važi onaj dogovor da polažem audiciju kod njih. Tako ja dođem u Sarajevo u jesen 2008. godine, položim audiciju i opet mi bude rečeno, kad nam zatrebate, mi ćemo vas zvati. I onda 2010. godine meni opet zazvoni telefon, broj iz Sarajeva i Amila me pita da li bi došao da budem glavni bariton u jednoj njihovoj novoj postavki opere. Sve su mi poslali, papire, kartu, ja dođem, sve to prođe dobro i na kraju mi Amila Bakšić kaže,: „Jeste da je malo neobično da neko debituje tako mlad s glavnom ulogom, ali nam si se veoma dopao“ i ponudili mi novu ulogu.

I tako krene moja karijera u Sarajevu. Nakon pet godina honorarnog rada u operi u Sarajevu, dobijem pitanje od glavnih da li sam stalno zaposlen u Beogradu. Ja sam odgovorio da nisam, pa sam dobio ponudu da me oni stalno zaposle. Tražio sam dva dana da razmislim, imao sam porodicu u Beogradu. Odlučim ja tako da se zastalno zaposlim u Sarajevu.

A, onda ste dobili pasoš BiH, pa samim tim i državljanstvo BiH?

- Da, tako je. Nakon produžene pete radne vize, rekli su mi da sada imam sve preduslove za dobivanje pasoša BiH. Kada su mi to rekli, srce mi je bilo kao planina veliko i to sam sa zadovoljstvom prihvatio. Tako da sam danas ponosni vlasnik dvojnog državljanstva Srbije i BiH. Bez obzira što je moja baza da tako kažem u Beogradu, Sarajevo je postalo moj grad i tu je moja voljena publika, a koju doživljavam i kao dio svoje rodbine.

Saradnja s Ammarom Jažićem

Ovaj CD će, govori nam Marko, biti nešto posebno na kojem će biti šest sevdalinki i tri šumadijske pjesme.

- Sama priprema tog materijala rađena je veoma studijski i u stalnom sam kontaktu sa Ammarom Jažićem, a i meni i njemu je veoma bitno da sve to bude profesionalno odrađeno. A, i bit će tako. Još bih dodao da je „Rotary Club“ iz Sarajeva idejni tvorac, pokrovitelj i organizator bez kojeg ovog projekta ne bi ni bilo – ističe umjetnik.

I eto tako već punih trinaest godina kao prvak opere u Narodnom pozorištu u Šeheru.