PRIJETI IM ISTREBLJENJE

Otkriveno šta je rastrgalo veliku bijelu ajkulu u oktobru: Riječ je o džinovskom mesožderu, DNK sve pokazala

Žrtva je bila dugačka oko 5 metara

Orke napadaju ajkule. Twitter (Fotografija ne prikazuju stvarne događaje)

M. Z.

3.12.2023

Unakažen leš velike bijele ajkule koji je u oktobru pronađen na obali Australije posljedica je napada kitova ubica, pokazala je analiza naučnika, koji su svuda na lešu ajkule pronašli DNK orki, piše Live Science.

Leš na plaži

Samo glava i kičma ajkule su ostali netaknuti, kad se leš pojavio na plaži u Portlandu u državi Viktorija, što je potaklo špekulacije o tome šta ili ko je uradio ovo ajkuli. Nešto slično se dešavalo već godinama na obali Južne Afrike, gdje je utvrđeno da su počinioci orke.

Nekropsijom je utvrđeno da su krivci i u Australiji orke (Orcinus orca).

- Ispitivanjem leša ajkule utvrđeno je da postoje karakteristični tragovi ujeda na pektoralnom pojasu, između peraja i stomaka, na mjestu gdje orke obično naprave otvor i praktično isisaju jetru bijele ajkule - rekao je za ABC Radio Melburn Adam Miler, profesor morske biologije i biodiverziteta na Univerzitetu Dikin u Viktoriji, koji je radio analizu.

Ajkula koju su ubile orke bila je dugačka oko 5 metara i ovo je prvi dokaz o napadima orki na velike bijele ajkule u blizini Australije.

Kitovi ubice u ovim vodama love plave ajkule i mako ajkule, i jedu njihove jetre, kaže Miler. Naučnici su sumnjali da i velike bijele ajkule dijele sudbinu svojih manjih rođaka, ali to do ovog slučaja nije bilo naučno potvrđeno.

Miler i njegove kolege radile su zajedno sa grupom First Nations i vlastima Viktorije, kako bi došli do leša, što im je omogućilo da analiziraju genetske uzorke s rana na truplu ajkule.

- Mogli smo da potvrdimo da ujedne rane imaju mnogo DNK orki, i to nam je bio znak koji smo tražili - rekao je on.

Grupa od najmanje sedam kitova ubica primijećena je nekoliko dana prije pronalaska trupla ajkule u vodama u blizini Portlanda, rekao je Miler, i naglasio da oni znaju za dva jata orki koja žive u blizini, te da svaka od tih grupa ima specifično ponašanje i strategije lova, piše Telegraf.

- Ali nekad se običaji i znanja razmjenjuju između jata. Njihova komunikacija je prilično nevjerovatna. Neko ponašanje jedno jato uči od drugog jata, i to kroz direktnu komunikaciju - kaže Miler.

Populacija predatora

Nije jasno koje od dva jata je odgovorno za napad na veliku bijelu ajkulu, niti da li je ovakvo ponašanje rasprostranjeno u ovim vodama. Čest lov orki na velike bijele ajkule mogao bi da znači veliki problem za populaciju ovih predatora, koja je već na granici održivosti, tvrdi Miler.

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.