Piter Bredšou (Peter Bradshaw), Guardianov filmski kritičar, pisao je o filmu "Kiss the Future", dokumentarcu o koncertu grupe U2 u Sarajevu 1997. godine te ga okarakterisao kao "nelicencirani pogled na sarajevsku noćnu moru".
Dokumentarac "Kiss the Future" o koncertu grupe U2 u Sarajevu 1997. godine premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinaleu, a Guardianov Bredšou navodi da nam daje "nezvanični, nelicencirani pogled na sarajevsku noćnu moru i način na koji je rok muzika održala čovječanstvo i nadu u životu".
- Nakon trideset godina, agresija na BiH još uvijek ima moć da užasava, sa svojim genocidnim masakrima i koncentracionim logorima u srcu Evrope, iako su međunarodni lideri svečano priznali svoju odlučnost da nikada ne ponove noćnu moru Drugog svjetskog rata - započinje tekst na Guardianu.
"Rok muzika održavala nadu u život"
Kaže se da je rok muzika održala nadu u život uz "grube svirke i diskoteke koje se dešavaju u sarajevskim pohabanim garažama i skloništima za bombe, dok rat bjesni iznad".
- Također priča priču o američkom novinaru i filmskom reditelju po imenu Bil Karter (Bill Carter), članu odmetnute grupe humanitarnih radnika, muzičara i umjetnika u Sarajevu, koji je bio naelektrisan prizorom Bone na MTV-u koji govori o agresiji u BiH. S izuzetnom upornošću, Karter je dobio intervju sa Bonom za bosansku TV, natjerao bend da radi TV intervjue uživo na bini s bosanskim narodom tokom njihove kolosalne Zoo TV turneje i konačno inspirisao bend da organizuje gigantski koncert u Sarajevu 1997. uz podršku lokalnih bendova i ženskog hora, nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma - navodi se.
Za dokumentarac se kaže da je "zanimljiv podsjetnik da je upravo taj naivni, historijski, nedorasli kvalitet rok muzike, njena mladost, njena (osporiva) bešćutnost, njen idealizam, ono što ju je učinilo tako moćnom i tako inkluzivnom".
Nedavna tragična prošlost Evrope
Ističe se i da je U2 postao važan dio držanja fokusa svijeta na agresiju u BiH kada je mnogo utjecajnih ljudi s lijeve i desne strane bilo za to da ih svi zaborave.
- Možda u ovom dokumentarcu nije bilo mjesta da se to kaže, ali važno je shvatiti koliko je riječ "Sarajevo" uplašila geopolitičke klase: pomisao da bi intervencija riskirala da se ponovi avgust 1914. godine. Kako se ispostavilo, jedan od razloga zašto je zapadna vojna aktivnost bila zamisliva bio je taj što je Rusija bila previše demoralizovana kolapsom komunizma da bi odgovorila u interesu svog tradicionalnog saveznika: Srba - navodi dalje Bredšou.
- Ovaj film je vremenska kapsula nedavne tragične prošlosti Evrope - navodi se u zaključku.
