Loš životni standard, nemogućnost pronalaska posla u struci i komplicirana politička situacija u zemlji neki su od razloga zbog kojih se mladi ljudi odlučuju napustiti BiH.

Više nije riječ samo o odlasku trbuhom za kruhom već „mozgom za dostojanstvom“, rekao je u razgovoru za „Avaz“ Ranko Markuš, direktor predstavništva firme „GOPA mbH“ za BiH.

Nije usklađeno

U okviru projekta EU koji se odnosi na istraživanje tržišta rada urađeno je anketiranje poslodavaca u FBiH, RS i Distriktu Brčko.

- Ono što posebno brine u FBiH je da poslodavcima nedostaje veliki broj radnika u nekoliko sektora, a u najvećem broju u građevinarstvu i trgovini. To, s jedne strane, govori kakva je ekonomija u BiH, a s druge pokazuje da je usklađivanje obrazovanja i tržišta rada, kao važna politička tema, možda zakasnilo u BiH - rekao je Markuš.

Poslodavci su u 2020. u najvećoj mjeri iskazali potrebe za KV i VKV radnicima, tačnije 56 posto otpada na traženje radne snage tog nivoa stručne spreme. Na VSS otpada tek 5 posto.

- Vlast se mora početi baviti promoviranjem stranih ulaganja, ali i razvojem postojećih firmi. Trenutno, s ovom strukturom privrede, firme uopće ne traže radnike s visokom stručnom spremom i to je jedan ogroman problem. Čim se dozvoli mogućnost našim ljudima da idu negdje, oni će otići. Ono što posebno zabrinjava jeste da više ljudi ne idu isključivo radi posla, imamo veliki broj ljudi koji su, recimo, vlasnici restorana ili ljudi koji imaju državne poslove, da odlaze u zapadnu Evropu - istakao je Markuš.

Trend odlaska je postao toliko raširen, dodaje, da više nije isključivo ekonomska potreba, ljudi jednostavno misle da mogu bolje živjeti na nekom drugom mjestu.

Novi pasoš

- Mislim da se trenutna situacija ne može zaustaviti nekom administrativnom mjerom, već moramo razmišljati dugoročnije o upravljanju migracijama, šta s tim ljudima koji su otišli i koji masovno žele da odu. Najporaznije je kad neko ode i odrekne se pasoša BiH - zaključio je Markuš.

Pesimistični pogledi

Analiza Instituta za razvoj mladih KULT pokazala je da 44,7 posto mladih u FBiH nije zaposleno u struci, dok ih dvije trećine smatra da nemaju puno utjecaja na donošenje odluka koje ih se tiču na lokalnom nivou.

Osim toga, više od dvije trećine mladih ima pesimistične poglede na budućnost.