Brzo napredovanje pobunjeničkih formacija i slom režima Bašara Al Assada zahtijeva da se zauzeta teritorija stavi pod efikasnu kontrolu, a vojna oprema osigura. Ovo je za “Avaz” izjavio vojni analitičar Nedžad Ahatović, koji smatra da, s obzirom na dijametralno suprotne ciljeve u ratu u Siriji koje ima koalicija pobunjeničkih vojnih frakcija, to neće biti nimalo lagan zadatak.
- Naravno, očekuje se i reakcija ostataka Asadovog režima i iranskih proksi milicija. Reakcija Izraela se već dešava sa zračnim udarima na preko 350 vojnih lokacija širom Sirije, gdje se sumnjalo da Asadov režim drži svoje najsofisticiranije vojne kapacitete. Očekivati je nastavak sukoba, posebno između kurdskih milicija i naoružanih frakcija koje podržava Turska. Držanje Izraela je problematično, jer i oni silom uspostavljaju svoju zonu isključenja i kontrole na jugozapadu Sirije, podno Golana, sličnu onoj koju Turska ima na sjeveru zemlje – ističe Ahatović.
Kaže da Turska, SAD i Izrael imaju podijeljene sfere uticaja u Siriji, te da frakcije na terenu, naoružane milicije koje podržavaju ove zemlje, može pomiriti uspostava nove vlasti na bazi koalicije koja će iz vojne preći u političku. Ako se te promjene dese mirnim putem, može se očekivati kratkotrajna stabilizacija Sirije.
- Hezbolah je uzdrman, ali nije oslabljen, Iran je izbačen iz Sirije, a Ruska Federacija je povukla svoj personal sa preko 100 lokacija u Siriji. Hezbolah će sa Iranom i dalje podržavati pro Asadove frakcije da vrše oružanu pobunu protiv nove vlasti, jer im je potrebna fizička konekcija da bi bili veća prijetnja Izraelu. To će biti jako teško, s obzirom da su sve sirijske militantne grupe sunitske i da ne prihvataju ni Šiite ni njihove saveznike Alevite. Ta religijska podjela je i dovela do kreiranja krhke koalicije među pobunjenicima koja je na kraju rezultirala promjenom vlasti. Pad Asadovog režima iz političke orbite ne samo da je izbacio Iran i njegove trabante već i Rusku Federaciju. Gubitak luke Tartus, jedne od najvažnijih strateških tačaka za rusku ratnu mornaricu težak je udarac za Putina, koji je s te tačke pivotirao svoj uticaj u regiji i kompletnoj Africi. Putin sada traži način kontrole štete uzimajući libijsku luku Tobruk kao novu stratešku tačku u Mediteranu, kako bi nastavio geoekonomske i obavještajne aktivnosti. Ruska mogućnost projekcije vojne sile na Bliski Istok je padom Assada ozbiljno hendikepirana. Sirija je bila vitalna platforma emitiranja ruskog uticaja u tom strateški veoma važnom regionu – kaže Nedžad Ahatović.