Na jednoj strani Real Madrid, a na drugoj Mančester siti. Englezi (iako ih je u tom timu najmanje) imali su prednost prve utakmice i vodili do samog finiša i u revanšu u Madridu, a onda su pali i Real je ponovo finalista Lige prvaka.

Problematizira se sada taktika Pepa Gvardiole (Guardiola), čiji je tim natjeran da bjesomučno ispucava duge lopte i tako izgubi svoju igru, ali, kada se po strani ostave taktičke zamisli koje su, ruku na srce, Sitiju garantirale prolaz u finale sve do sudijske nadoknade, jasno je da Real i Mančester siti još dugo neće biti na istom nivou.

Kada neki igrač obuče dres Reala, htijenje, harizma, pa i muškost, i sve drugo mu se poveća za desetke postotaka u odnosu na ono što već ima kao vrhunski igrač, jednom je neko rekao.

To je, jednostavno, u kolektivnom identitetu kluba koji je navikao desetljećima igrati na samom vrhu. Tim Pepa Gvardiole to nema, jer koliko god su dobri i imaju vrlo kvalitetne igrače i trenera, klupski mentalitet i historiju ne možeš kupiti.

Siti je veliki, osvajat će i dalje trofeje, ali taj zanos igrača, taj značaj bijelog Realovog dresa koji nose uvijek će igračima madridskog kluba dati da su koji tren brži. Nekad ni to neće biti dovoljno za pobjedu, ali Real je Real.

Naravno, Siti nije klub bez tradicije, ali Siti će se još načekati da bude klub „velike tradicije“, kultni klub, a u tom razvoju situacije doživljavat će povremene šokove, baš kakav im je sada priredio Real.

I možda najgore tek dolazi za skupi tim Pepa Gvardiole, jer još jedan kultni klub prijeti. Liverpul je samo na bod zaostatka u prvenstvu, iako je i tu prednost Sitija bila velika, pa bi se moglo desiti da „Građani“ još više stradaju, a tek to bi bio vrhunac tragedije.