Brašno. Svi ga imamo, bez njega je pečenje nezamislivo, a opet tu i tamo nismo sigurni koje bismo trebali upotrijebiti. Tu na scenu stupa naš mali vodič. Obje se ove vrste brašna – i glatko i oštro – dobivaju mljevenjem pšenice, a razlikuju su po krupnoći čestica.
Bijelo pšenično brašno dobiva se finim mljevenjem jezgre i, za razliku od integralnog, za koje se uzima cijelo zrno s ovojnicom i klicom, ipak gubi većinu minerala i vitamina.
Što se više puta pšenica melje, dobiva se finije brašno, a o tome ovisi i oznaka tipa, poput T 400, T500 ili T800. Ona označava količinu pepela u brašnu i ako ga ima više, ono je tamnije boje.
Ono je za jako mali postotak finije mljeveno od oštrog pšeničnog brašna i zato je tijesto od njega glatkije teksture. S njime se najčešće pripremaju kruh, peciva ili dizana tijesta, ali je i bolji izbor ako planirate praviti lisnato tijesto ili recimo popularne muffine.
Ono je malo grublje samljeveno i s njime ćete pripraviti ukusne kolače od prhkog tijesta, pite, biskvite za torte, hrskave kekse, knedle ili domaće njoke. Imate li naviku pred kraj kuhanja malo zgusnuti jelo, oštro brašno je bolja opcija od glatkog.
Oštro brašno također se koristi za pohanje –mesa, lignji ilipovrća. Od njega nastaje hrskava korica.
I dok su za sve tipove tijesta ili slastica postavljena jasna pravila za to kakvo se pšenično brašno koristi, još uvijek se vode polemike o palačinkama.
Čini se da u ovom slučaju svak ima svoj recept i neki kažu da je bolje glatko, a drugi oštro brašno. Niste li sigurni u to koji tip brašna koristiti, probajte eksperimentirati s pola glatkog i pola oštrog dok ne pronađete formulu koja vam odgovara.
