Obje vrste, morska i kuhinjska, odnosno stona so, koriste se za kuhanje i konzumaciju. Prva razlika je u načinu na koji se dobiva svaka od ovih vrsta.

Dok se kuhinjska so iskopava iz dubine zemlje te prolazi niz industrijskih prerada pri čemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi, morska so dobiva se prirodnim procesima isparavanja morske vode. Pri tome minerali ostaju očuvani u zrncima.

Kuhinjska sto je finije teksture pa se lakše miješa u hranu, ali u nekim receptima kuhari koriste isključivo morsku so zbog njene grube i hrskave teksture. Neki također vole jači okus morske soli.

Mnogi ljudi doživljavaju morsku so kao zdravu alternativu kuhinjskoj soli.

Ipak, stvar je nešto kompleksnija. Iako ljudi možda percipiraju morsku so zdravijom opcijom, zabluda je da ona sadrži manje natrija.

Količina natrija je jednaka u obje vrste soli. Kako morska so dolazi iz prirodnog izvora, sadrži i druge minerale, uključujući magnezij, kalcij i kalij. No, iako stona so nema tih dodatnih hranjivih sastojaka, ona sadrži jod koji je od velike važnosti za zdravlje.

Ograničiti unos soli

Osim toga, važno je znati da je natrij esencijalno hranjivo sredstvo koje ljudi dobivaju iz dodane soli i prerađene hrane. Doktori preporučuju ograničavanje soli u prehrani, jer previše natrija može pridonijeti dehidraciji i bolestima srca, a razlog za zabrinutost je i visok krvni pritisak kojem pogoduje prevelika konzumacija soli. 

Zato, nema jednog odgovora kada je u pitanju bolji odabir soli. Puno važnije od izbora soli je količina koju unosite. Preporučuje se dnevni unos u rasponu od 1,5 do 2,3 grama soli, a prekomjernim konzumiranjem soli narušava se zdravlje čovjeka, oštećuju bubrezi, povisuje krvni pritisak, a može izazvati i brojne druge zdravstvene probleme.